Шејх Салман ал-Авдах је формално био ментор Осаме бин Ладена. Осама бин Ладен је чак хвалио ал-Авдах у бројним аудио и видео порукама.  Међутим, ал-Авдах сада отворено говори о прекршајима ал-Каиде.

 

Он је упутио сљедеће писмо Осами бин Ладену:  

 

Рамазанско писмо Осами бин Ладену од Салмана ал-Авдах

Брате Осама:

 

Колико је крви проливено? Колико је недужне дјеце, жена и старијих људи убијено, осакаћено и протјерано из њихових домова у име “ал-Каиде”?

 

Хоћеш ли бити сретан да дођеш пред Аллаха џ.ш. са овим тешким теретом на твојим раменима? То је заиста тежак терет – најмање стотине хиљада недужних људи, ако не и милиони.

 

Како би то могао пожељети? – знајући да је Аллахов Посланик рекао: “Ко убије чак врапца безразложно, наћи ће га на Судњем дану како се жали Аллаху: „Господару мој! Та особа ме је убила без разлога. Није ме убила из оправданог разлога из потребе.“

 

Ова наша вјера долази у одбрану живота врапца. Она никада не може прихватити убијање недужних људи, без обзира какво је оправдање дато за то.

 

Зар ниси читао да је Посланик, с.а.в.с. рекао: “Један од посланика је једном сједио испод дрвета и ујео га је мрав. Због овога је он спалио цијели мравињак. Због тога га је Аллах џ.ш. упитао: ‘Зашто не само једног мрава?’” [Сахих Муслим]

 

Аллах џ.ш. је објавио том посланику: “Шта? Само због тога што те је један мрав ујео, ти си запалио цијелу скупину која велича славу Аллаха џ.ш.” [Сахих Муслим (2241)]

 

Ако је ово случај за мравињак, размисли колико је сигурно горе учинити нажао људским бићима.

 

Ко је одговоран за све оне младе муслимане који су још увијек у процвату своје младости, са свим жаром свог узраста, који су залутали путем за који не знају куд иде?

 

Слика о исламу је данас нарушена. Људи широм свијета говоре како ислам учи да они који га не прихвате морају бити убијени. Они такођер говоре да сљедбеници селефијског учења убијају муслимане који не дијеле њихове погледе.

Међутим, стварност о исламу је да наш Посланик с.а.в.с. није убио подмукле лицемјере у својој средини, иако му је Аллах џ.ш. открио ко су они били и обавијестио га да су им суђене најдубље дубине Џехеннема. Зашто је суздржао своју руку? Дао је сљедећи разлог: “Нећу да људи говоре да Мухамед убија своје другове.”

 

Брате Осама, оно што се догодило 11. септембра – злочини које смо гласно осудили од тог дана –било је убиство неколико хиљада људи, вјероватно нешто мање од три хиљаде. Ово је број оних који су погинули у авионима као и у торњевима. Супротно томе, муслимански проповједници – који остају непознати и неопјевани – успјели су у упућивању стотина хиљада људи у ислам, људи који су од тада вођени свјетлом вјере и чија су срца испуњена Аллаховом џ.ш. љубави. Зар није очита разлика између онога који убија и онога који упућује у вјеру?

 

Наш Господар нам говори: “Ако неко убије некога који није убио никога или онога који на Земљи неред не чини - као да је све људе поубијао; а ако неко буде узрок да се нечији живот сачува - као да је свим људима живот сачувао.”

 

Вођење једне душе ка знању и вјери је велики успјех. То је оно што ће нам донијети велику награду.

 

Брате Осама, шта се постиже уништењем цијелих нација – то је шта се дешава у Афганистану и Ираку, а чији смо свједоци – гледајући их како се уништавају у невољама и глађу? Шта се постиже поткопавањем њихове стабилности и сваке наде за нормалним животом? Три милиона избјеглица се спремају само у Сирију и Јордан, а да не спомињем оне који бјеже ка истоку и западу.

 

Ноћна мора грађанског рата који сад господари у Афганистану и Ираку муслиманима не доноси уживање. Када је Посланик с.а.в.с. чуо о човјеку који се звао Харб (што значи “рат” на арапском), он је одмах промијенио његово име у неко друго, јер је Посланик с.а.в.с. мрзио рат.

 

Аллах џ.ш. каже: “Прописује вам се борба, мада вам није по вољи.”

 

Рат је нешто презрено чему се мора прибјећи једино кад је нужда и када се не може наћи други излаз.

 

Ко ће имати користи од претварања држава као што су Мароко, Алжир, Либан или Саудијска Арабија – или било које друге државе у ту сврху – у бојно поље гдје се нико не осјећа сигурно? Да ли је циљ свргавање власти? Да ли је то онда рјешење за све?

 

Да ли је то план – чак и ако се постигне гажењем преко лешева стотина и хиљада људи – полиције, војника, цивила, чак и обичних муслимана? Да ли њихове смрти треба прихватити говорећи: “Они ће бити оживљени на будућем свијету у стању у којима су њихова срца.”

 

Заиста, сви они који су убијени бит ће проживљени у стању у којима су њихова срца. Питање које морамо поставити себи, међутим, је у којем стању ћемо ми бити проживљени? У каквом стању ћемо сене наћи кад будемо стојали пред Господарем? Како ће то бити за некога на чијој су души све те безбројне смрти, без обзира да ли он жели да сноси одговорност за њих или не?

Брига за доставу поруке ислама човјечанству је та која може утјецати на друге и убиједити их. То је пуно већа и тежа брига од кориштења бруталне снаге и насиља како би натјерао друге на своје хтијење. „Аллах је послао свога Посланика с.а.в.с. као упуту човјечанству, не као сакупљача пореза“ као што је Омер бин Абдулазиз имао обичај рећи.

Ко је одговоран, брате Усама, за промицање културе текфирења која је раздвојила породице и довела до тога да син свога оца назива невјерником? Ко је одговоран за његовање културе насиља и убијања што је довело до тога да људи хладнокрвно просипају крв својих ближњих, умјесто да његују дух љубави и спокојства којег би муслиманска породица требала да има?

Ко је одговоран за младиће који своје мајке остављају уплаканим; који напуштају своје супруге, чија се мала дјеца буде сваки дан питајући када ће се бабо вратити кући? Какав се одговор може дати, када би тај отац врло могуће могао бити мртав или је нестао и да нико не зна за његову судбину?

Ко је одговоран што западне владе спрјечавају сваки добротворни пројекат у свијету, тако да су сирочад, сиромашни и потребни широм планете лишени хране, образовања и других есенцијалних потреба? Ко је одговоран, брате Усама, за пуњење затвора муслиманског свијета  нашом омладином, ситуација која ће произвести само још више екстремизма, насиља и убистава у нашем друштву?

Мухамед с.а.в.с., мој извор руковођења као и твој, је ли оно с чиме је он дошао недовољно за тебе? Он је послан као милост цијелом човјечанству. Аллах каже: „И Ми смо те послали само као милост цијелом човјечанству.“(Кур'ан, сура Ел-Енбија, ајет 107)

Ријеч „милост“ се не може наћи у лексикону рата. Гдје је милост у убијању људи? Гдје је милост у бомбардовању мјеста? Гдје је милост у претварању људи и мјеста у мете? Гдје је милост у претварању многих муслиманских земаља у бојна поља.

Посланик с.а.в.с. је ставио цијелу Арабију под своју власт без иједног покоља, упркос свим биткама које су покренуте против њега. Број људи који је убијен током 23 године његове мисије је мањи од 200 људи. Број муслимана убијених од непријатеља током тог времена је много већи од тог броја.

Шта се стотину људи у Алжиру, или дупло толико у Либану, или слично у Саудијског Арабији надају остварити извођењем дјела насиља или, како они кажу, самоубилачких напада? То су дјела узалудна.

Рецимо, чисто хипотетички, да ти људи успију преузети власт негдје у свијету. Шта тад? Чему се могу људи који немају животног искуства надати да остваре у сфери добре владавине? Људи који немају знања о исламском праву које би их подржало на томе путу и немају разумијевање унутрашњих и међународних релација?

Је ли ислам само око оружја и муниције? Јесу ли ваша средства сама себи постали циљ?

Та идеологија која је многе младе људе обухватила широм свијета, је ли она објава од Аллаха о којој се не може запитати или поново промислити?  Или је само један производ људских напора који је подложан гријешењу и који може да буде исправљен.

Много од твоје браће по Египту, Алжиру и другдје су успјели видјети крај цесте за ту идеологију. Они су схватили колико је она деструктивна и опасна. Они су такође пронашли смјелости да објаве у својим писањима и уживо да су били у заблуди да је пут на којем су били био погрешан пут.

Они су признали да он не може водити ничему добром. Затражили су Аллахов опрост за оно што је прошло и изразили су своје искрено жаљење за оно што су урадили.

Колико је онима који имају неустрашива срца потребан и неустрашив ум!

Јеси ли чуо гласове побожних учењака, оних који обожавају Аллаха дању и ноћи и који су пуни бриге према Аллаху - зар их не чујеш како плачући говоре исте ријечи које је Посланик с.а.в.с. користио када је Халид ибн Велид, главни командант у његовој војсци, погрешно поступио: „О Аллаху! Ја Ти исказујем своју невиност од онога што је Халид урадио.“

Те исте ријечи још увијек одјекују након 1400 година у плачу исламских учењака: „О Аллаху! Исказујем Ти своју невиност од онога што Усама чини и од оних који припајају себе његовом имену или раде под његовим бајраком.“

Желим да те подсјетим на оно што је наш посланик Мухамед с.а.в.с рекао Усами ибн Зејду – твом имењаку – кад је убио човјека из Џухејне у одлучујућем моменту битке након што је тај човјек изјавио да нема другог бога осим Аллаха.

Након што га је Посланик с.а.в.с. укорио, Усама је рекао: “О Аллахов Посланиче! Он је то изјавио само зато јер се препао сабље.“

Посланик с.а.в.с. одговори: “Како ћеш ти проћи с очитовањем вјере кад дође на Судњем дану?”

 

Усама одговори: “Тражи опрост за мене, Аллахов Посланиче.“

 

Он само понови оно што је већ рекао: “Како ћеш проћи с очитовањем вјере кад дође на Судњем дану?”

 

О Осама! Шта ћеш ти урадити с очитовањем вјере кад се оно почне расправљати с тобом на Судњем дану?

Живот, Усама, не би требала бити само једна лекција. Морамо се суочити са бројим лекцијама кроз наш живот, и те лекције су веома разноврсне.

Моја ситуација не разликује се пуно од ситуације многих других људи који су забринути због  муслиманских питања. Моје срце ме боли када помислим на тај број младих људи који имају такав потенцијал, који би дали тако велике и оригиналне доприносе друштву, које има да понуди толико тога конструктивног и позитивног, који су претворени у живеће бомбе.

Ево виталног питања на које мораш себи одговорити и које други имају право питати и тражити на њега одговор: Шта су све ове дуге године патњи, трагедија, суза и жртве уствари донијеле?
 
Молим Аллаха да нас све сакупи на истини и правом путу. Молим Га да нас све упути на оно с чиме је Он задововљан.

Селман б. Фахд ал-Авдах